Преласком на трезорски начин финансирања и исплате пензија, од 01.01.2016. године,  систем пензијског и инвалидског осигурања стабилизован је додатно, што се, првенствено, огледа у погледу редовности и благовремености исплате пензија. За 2016. годину и седам мјесеци текуће године без икаквих застоја и тешкоће исплаћене су све пензије за садашњих 258.000 корисника права, од чега 210.582 у Републици Српској и 47.364 у иностранству,  у износу од 83 милиона КМ мјесечно.

Важно је напоменути да се у последњих неколико мјесеци од потребних 83 милиона КМ за исплату пензије по основу доприноса прикупи 65 до 70 милиона КМ или од 78-84%. Допринос јесте основни изворни приход, али не и једини за финансирање исплате пензија и рад Фонда ПИО. Према одредбама Члана 152. Закона о ПИО (“Службени гласник Републике Српске” број 134/11, 82/13, 103/15) прописано је да се средства за права из пензијског и инвалидског осигурања обезбјеђују из: доприноса, буџета, добити ПРЕФ-а, издавања у закуп и продаје имовине Фонда, услуга стручне службе Фонда, камата на новчана средства, субвенција и донација и других извора у складу са законом. Поред тога, Република, сходно одредбама члана 158. Закону о ПИО, из буџета оезбеђује средства за финансирање исплате пензија за породице погинулих бораца у протеклом одбрамбено-отаџбинском рату, пензије корисника чија је инвалидност узрочно-последично везана са учешћем у ратним дејствима, пензије учесника НОР-а, намирење на износ једног од пет нивоа најниже пензије,  и др.

У протеклих 25 година постојања Републике Српске и Фонда ПИО средства прикупљена од доприноса, као изворног прихода, никада није било довољно да би се у потпуности извршила исплата пензије за све кориснике права и та недостајућа средства, у складу са законом, обезбеђивала је Република. Подсјећамо да је највише средстава за исплату пензија недостајало у периоду 2002-2005. година када су прикупљени доприноси чинили свега 70% потребних средстава (Табела 1). Дакле у том периоду недостајало је понекад и више од 30% средстава потребних за исплату пензија, а просјечна пензија је тада учествовала са свега 33,9% у просјечној плати, што је најнижи икада забиљежени однос просјечне пензије и просјечне палате од настанка Републике Српске. Усвајањем реформског закона, од 2012. године, и његовом примјеном из године у годину  побољшавају се сви параметри пензијског система Републике Српске, тако да се недостајућа средства сада  крећу, из мјесеца у мјесец, од 16-25%. Добар тренд у наплати доприноса биљежи се и у првом полугодишту ове године, за који је укупно наплаћено 381,58 милиона КМ или 19 милиона КМ више него у истом периоду претходне године, при чему је у последња  три мјесеца  прикупљано од 65 до 70 милиона КМ мјесечно. Тренутно је ово најповољнији омјер од свих држава бивше СФРЈ, гдје је удио буџета у финансирању пензија знатно већи и креће се у Словенији 28%, Хрватској 47%, Србији 35 %, Црној Гори 31%, Македонији 45%. И у развијеним европским државама буџет обезбјеђује додатна средства фонду за исплату пензија, тако нпр. Буџет Републике Аустрије пензијском фонду сваке године дозначи око 9 милијарди ЕУР-а или више 25% недостајућих средстава потребних за исплату пензија за преко 2 милиона аустријских пензионера.

И однос просјечног износа самосталних пензија у поређењу са просјечном платом у Републици у последње три године остао је стабилан и креће се од 40,36 до 41,26%,  док је у претходном периоду  био  неповољнији  и износио знатно мање од 40% (Табела 2).

Напомињемо да свега 20.457 или 7,8% корисника права, има пун стаж осигурања од 40 година и њихова просечна пензија је 500 КМ или 60% просјечне плате, док сви остали корисници права имају мање од 40 година стажа осигурања или стаж са посебним увећањем. Ово је најнижи проценат корисника права са пуним стажом осигурања у региону, а последица је великог броја корисника права који су право остварили под повољнијим условима, са знатном мањим стажом осигурања.