У поступцима  рјешавања захтјева за остваривању права на инвалидску пензију у периоду јануар-јун 2019. године извршено укупно 2.199 оцјене радне способности. У односу на исти период прошле године то је за нијансу или 87 оцјена мање. Од наведеног укупног броја 1.471 оцјена радне способности односи се на домаће осигурање, у Републици Српској, а 728 оцјена на осигурање са елементима иностраности.

Губитак радне способности, као посљедица болести, у домаћем осигурању  утврђен је у 493 или 33,51 посто случајева, док је код ино-оцјене радне способности утврђен у 323 или 44,36 посто случајева. У осталим модалитетима оцјене, поред губитка радне способности, органи вјештачења су утврдили да лијечење није завршено или да код осигураника постоји преостала радна способност.

Као узрок настанка инвалидности-губитка радне способности у домаћем осигурању преовладавају малигне болести са 25,76 посто, потом слиједе душевне болести са 24,75 посто и кардиоваскуларне болести са 19,06 посто. Код губитка радне способности за осигуранике са пребивалиштем у иностранству, такође, предњаче малигне болести са 24,46 посто, слиједе кардиоваскуларне болести са 23,84 посто, док душевне болести овдје заузимају треће мјесто са 17,65 посто.

Тако су, генерално, карциноми, нажалост, водећи узрочник настанка инвалидности-губитка радне способности. Заједно са  душевним  и кардиоваскуларним болестима збир-но чине,чак, око 70 посто узрока  настанка  трајне инвалидности односно губитка  радне способности. То је јако изражена неповољност, а у стручним круговима образлаже се начином живота у савременом добу, са стресом, нездравом исхраном, загађењем хране, воде, ваздуха, а посебно директном везом доминације карцинома и душевних болести, као узрочника инвалидности, са радним догађајима и бомбадровањем осиромашеним уранијумом на простору Републике Српске и БиХ од 1992. до 1995. године.