На овај корак Фонд се одлучио у настојању да овај предмет, због његове важности, обухвата преко 35.000 пензионера и велике новчане вриједности, добије приоритет, будући да на прву ургенцију Фонда од 27.11.2009.г. из Уставног суда БиХ до данас није стигао никакав одговор, а предмет, након годину дана од подношења апелације, и даље се не рјешава.
Подсјећамо у овом спору, који датира од априла 2005.г., Фонд ПИО поднио је 10.08.2009.г. Апелацију на нижестепене пресуде судова у Федерацији БиХ (Основни суд Мостар, Кантонални-Жупанијски суд Мостар, Врховни суд Федерације БиХ). Апелација је уложена због повреде права загарантованих Европском конвенцијом за заштиту основних права и људских слобода и Протоколима уз Конвенцију и Уставом БиХ, којим се тражи прихватање универзалног принципа остваривања права на пензију тамо гдеје је право и остварено, односно гдје је пензија и зарађена. Висина одшетног захтјева прецизирана у тужбеном захтјеву из 2005.г. износи 175,5 милиона КМ, са каматом, као надокнада за пензије које је Фонд ПИО у протеклом периоду исплатио за 35.411 корисника који су до 30.04.1992.г. остварили право (пензију) на подручју садашње Федерације БиХ, као што и данас исплаћује те пензије.
Ради потребе хитног рјешавања овог маратонског спора Фонд је у новој ургенцији још једном нагласио значај спора не само за стране у поступку него и за кориснике права-пензионере, јер је протекло година дана од подношења Апелације, а чак пет година од прве тужбе Основном суду Мостар, при чему се мора имати у виду да се ради о људима старије генерације и да је од тог датума до данас велики број људи умро.
У новој ургенцији Фонда ПИО наглашено је да по Апелацији није донесена одлука, нити је уважена претходна ургенција Фонда као апеланта, због ког разлога је поново поднесена ургенција предсједнику Уставног суда БиХ са приједлогом хитног рјешевања овог спора.
|
« Претрага
