Пон – Пет:
8:00 – 16:00

ВИЈЕСТИ

Вијести

    Календар активности

    Дан Службе Фонда
    favorite_border
     
    Суб, 28 јун
    Фонд Пио Републике Српске прославља Дан Службе Фонда 28. јуна.
     
    Потврда о редовном школовању (15-19 година)
    favorite_border
     
    Пон, 25 авг
    Позив за достављање потврде о редовном школовању. За узрасну доб 15-19 година, средња школа - рок је 25. септембар.
     
    Потврда о редовном школовању (19-26 година)
    favorite_border
     
    Пон, 25 авг
    Позив за достављање потврде о редовном школовању. За узрасну доб 19-26 година, студенти - рок је 25. октобар.
     
    Потврда о животу
    favorite_border
     
    Сре, 15 окт
    Позив за достављање потврде о животу. Рок за достављање је до краја године.
     

    Ријеч корисника

    „Годинама долазим у пословницу Фонда ПИО у свом граду и увијек наиђем на љубазан пријем. Посебно ми значи што запослени имају стрпљења да све објасне полако и разумљиво. Када сам недавно требала потврду, помогли су ми да то завршим брзо и без беспотребног чекања.“

                                               -Мира, 72 године, Бијељина

    „Веома сам задовољна радом Фонда. Највише ми значи што се исплате пензија обављају редовно и на вријеме, што даје осјећај сигурности. Такође, увијек добијем тачну информацију кад год позовем или дођем на шалтер. Лијепо је видјети да се води рачуна о нама старијима.“

                                         -Радмила, 75 година, Градишка

    „Када сам подносио захтјев за одлазак у пензију, био сам пријатно изненађен колико је поступак добро организован. Запослени су ми детаљно објаснили сваки корак и помогли да прикупим потребну документацију. Захваљујући њиховој професионалности и љубазности, све сам завршио брже него што сам очекивао.“

                                            -Петар, 68 година, Бања Лука

    „Имао сам недоумице око стажа из претходног радног односа, али су ми запослени у Фонду све провјерили и стрпљиво објаснили шта даље треба да урадим. Увијек су спремни да помогну, и то много значи нама пензионерима. Осјећам повјерење јер знам да могу рачунати на њихову подршку кад год затребам.“

                                                -Душан, 64 године, Требиње

    Линкови

    Република Српска

    Предсједник
    Републике Српске

    Република Српска

    Влада Републике
    Српске

    Република Српска

    Народна
    скупштина

    Република Српска

    Министарство рада и борачко-инвалидског осигурања

    Република Српска

    Републички завод за статистику

    Република Српска

    Инострани органи

    Републички Фонд за пензијско и инвалидско осигурање

    РЕПУБЛИКА СРБИЈА

    Завод за социјално осигурање

    РЕПУБЛИКА СРБИЈА

    Pensionsversicherungsanstalt

    АУСТРИЈА

    Rijksdienst voor Pensioenen – National Pensions Office

    БЕЛГИЈА

    Федерални завод за мировинско и инвалидско осигурање

    ФЕДЕРАЦИЈА БОСНЕ И ХЕРЦЕГОВИНЕ

    Републички фонд пензијског и инвалидског осгурања

    ЦРНА ГОРА

    Česká správa sociálního zabezpečení

    ЧЕШКА РЕПУБЛИКА

    Udbetaling Danmark

    ДАНСКА

    Caisse nationale d’ assurance vieillesse

    ФРАНЦУСКА

    De Sociale Verzekeringsbank

    ХОЛАНДИЈА

    Хрватски завод за мировинско осигурање

    ХРВАТСКА

    Istituto Nazionale Previdenza Sociale – INPS

    ИТАЛИЈА

    Deutsche Rentenversicherung

    ЊЕМАЧКА

    Ministère de la Sécurité sociale

    ЛУКСЕМБУРГ

    Országos Nyugdíjbiztosítási Főigazgatóság – National Pension Insurance Directorate

    МАЂАРСКА

    Fond na penziskoto i invalidskoto osiguruvanje

    МАКЕДОНИЈА

    Sociálna poisťovňa

    СЛОВАЧКА РЕПУБЛИКА

    Zavod za pokojninsko in invalidsko zavarovanje

    СЛОВЕНИЈА

    SOSYAL SIGORTALAR KURUMU BAŞKANLIĞI (Social Security Institution)

    ТУРСКА

    Schweizerische Ausgleichskasse (Swiss Compensation Fund)

    ШВАЈЦАРСКА

    Forsakringskassan (Swedish Social Insurance Agency)

    ШВЕДСКА

    Department for Social Development in Northern Ireland

    УЈЕДИЊЕНО КРАЉЕВСТВО ВЕЛИКЕ БРИТАНИЈЕ И СЈЕВЕРНЕ ИРСКЕ

    Zakład Ubezpieczeń Społecznych

    ПОЉСКА

    Прес центар

    НТВ Арена- Милић: Континуитет у исплати; Најкраћи период рјешавања на простору бивше СФРЈ, од предаје захтјева за остваривање права до добијања рјешења у просјеку 23 дана
    Емисија “ПАНОРАМА”:
    АТВ јутро:
    РТРС ЈП:
    Емисија “ПАНОРАМА”:
    Емисија “Око у око”:
    РТРС ЈП:
    РТРС ЈП:

    Фонд:

     

    Поштовани,

    Поводом Вашег упита достављеног путем е-маила дана 08.04.2024. године, достављамо одговорe на Ваш упит, по питањима, како слиједи:

    1. Питање: Број пензионера који раде тренутно, те на исти датум од 2004. до 2023. године, за сваку годину појединачно?

    Одговор: За наведни период у дужем трајању, тј. од 2004. године, није могуће доставити податке из простог разлога што правним приписима тј. Законом о пензијском и инвалидском осигурању, од 11/2005. године није била дефинисана таква могућност. Важећим Законом, који је ступио на снагу од 01.01.2012. године, тачније од Одлуке Уставног суда Републике Српске са 177. сједнице од  10/2013. године,  која је интегрисана у измјене и допуне Закона о ПИО, створена је могућност да корисник самосталне пензије, (старосне и инвалидске пензије), може стећи статус осигураника, а да му се при томе не врши обустава исплате пензије за период  док се налази у осигурању.

    Кориснику породичне пензије, уколико стекне статус осигураника, исплата пензије обуставља се за период док траје осигурање, а преосталим корисницима породичне пензије поново се одређује пензија.

    Према напријед неведеном и према евиденцијама Фонда ПИО Републике Српске и Јединственог система регистрације, контроле и наплате доприноса број корисника права на самосталну односно старосну и инвалидску   којa  као корисници истовремено имају и статус осигураника је:

    • 2013. године….. 33 корисника/осигураника,
    • 2016. године….. 106 корисника/осигураника,
    • 2018. године……3.077 корисник/осигураник,
    • 31.12.2019. године…… 4.401 корисник/осигураник,
    • 31.12.2020. године…… 4.961  корисник/осигураник,
    • 31.12.2021. године…… 5.607 корисник/осигураник,
    • 31.12. 2022.године…… 6.334 корисник/осигураник, и
    • 31.12. 2023. године …..8.053 корисник/осигураника, од којих кориснике старосне  пензије  93,5% (7.530), док је корисника инвалидске пензије знатно мање,  6,5% (523).
    1. Питање: У којим браншама пензионери најчешће раде?

    Одговор: Дјелатности у којима  корисници права на пензију, са статусом осигураника,  најчешће раде су: грађевинарство, саобраћај, прехрамбена индустрије, телекомуникације, рударство и др. гдје се најчешће траже стручњаци са одговарајућом лиценцом, потом област здравства, високог образовања, комерцијална пољопривредна газдинства, љекари, адвокати, заједнице етажних власника  и др. у мањем броју. Најчешће су то лица са специфичним занимањима и одговарајућим лиценцама, који су као такви потребни послодавцима чија се дјелатност не може одвијати а да немају запослено лице тог профила.То су: електроинжењери, машински инжењери, грађевински инжењери, хемијско-технолошки инжењери, инжењери дрвопрераде али и љекари-вјештаци, при судовима, стоматолози, правници. Има и лица са ССС, нпр. запослених у различитим удружењима, такође и НК радника на пословима обезбјеђења или чувања објеката и сл. Највећи број је у већим и развијенијиом економским и административним средиштима: Бања Луци, Бијељини, Приједору,Добоју, Требињу, Источном Сарајеву, али их има и у мањим  општинама.

    1. Питање: Под којим условима они могу да раде и да ли смију да раде пуно радно вријеме?

    Одговор: Пријаве на осигурање крећу се у распону  од  пуног радног вријемена (08 часова), пола  радног времена (04 часа), на два часа, до пријаве по основу накнаде за привремене или повремене послове, накнаде по уговору о дјелу, ауторског или другог уговора, чланства у органима управљања и друго, што не спада у обавезни вид осигурања, у смислу радног односа. За лица  гдје је пријава по основу радног односа за пуно или непуно радно вријеме, плаћају се све обавезе држави у погледу пореза и доприноса, за уговор о дјелу плаћа се порез и допринос за ПИО, за уговор о привременим и повременим пословима плаћа се порез, допринос за ПИО и допринос за здравствено осигурање, а све у зависности од основа осигурања којих има више од двадесет.

    1. Питање: Да ли за период, док раде, истовремено примају и пензију?

    Одговор: Сходно одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, нема ограничења да корисник самосталне (старосне или инвалидске пензије) након оствривања права на пензију поново стекне статус осигураника. При томе се не врши обустава исплате пензије. Сходно одредбама Закона, кориснику породичне пензије, ако стекне статус осигураника, врши се обустава исплате пензије док траје то осигурање, а преосталим корисницима породичне пензије одређује се нови износ пензије, што практично представња немогућност кориснику ове врсте права да истовремено стекне и статус осигураника.

    Фонд:

     

    Поштовани,

    Поводом Вашег упита достављеног путем е-маила дана 08.04.2024. године, достављамо одговорe на Ваш упит како слиједи:

    1. Питање: Колико пензионера у Републици Српској је за март примило најнижу загарантовану пензију, а колико највећу пензију од 3.288КМ?

    Одговор: Од укупно 283.280 корисника права на пензију, са стањем на дан 31.03.2024. године, најнижу пензију, која је законска категорија, дефинисана чланом 85-86 Закона о пензијском и инвалидском осигурању, за коју гарантује Република (на терет Републике) остварује 78.500 корисника, разврстано у пет нивоа најниже пензије, у зависности од дужине пензијског стажа. Најнижа пензија износи:

    • за први ниво, за пензијски стаж у трајању до 15 година, 300,61 КМ,
    • за други ниво, за пензијски стаж у трајању од 15 до 20 година  360,76 КМ,
    • за трећи ниво, за пензијски стаж у трајању од 20 до 30 година, износи 420,90 КМ,
    • за четврти ниво, за пензијски стаж у трајању 30 до 40 година, износи 481,08 КМ, и
    • за пети ниво, за пензијски стаж у трајању 40 и више година, износи 601,35 КМ.

    Највећа пензија за март мјесец 2024. године износи 3.228,64 КМ, и као таква исплаћена је за једног корисника, док је за другог/е корисника највећа пензије исплаћена у мањем износу од напријед  наведеног износа бар за 10-20-30 пфенига или једну КМ. Стога је прецизније навести да је пензију, за наше прилике, већег износа, изнад 3.000,00 КМ, према евиденцијама Фонда, за март мјесец примило укупно седам корисника. Пензију у распону  од 2.000,01 КМ до износа највеће пензије (3.228,64 КМ) је примио 541 корисник.

    1. Питање: Колико пензионера је за март примило пензију испод износа просјечне пензије у Републици Српској, а колико пензију већу од просјечне пензије у Републици Српској?

    Одговор: Укупан број корисника права на пензију са 31.03.2024. године је 283.280Просјечна пензија износи 592,30КМ и представља 42,55% од просјечне плате у Републици Српској, док просјечна пензија за пуни стаж осигурања у трајању од 40 година износи 883,72КМ и представља 63,49% просјечне плате у Републици Српској.

    Пензију до износа просјечне пензије од 592,30 КМ исплаћена је за 121.209 корисника, у које  су урачунати и корисници најниже пензије, од првог до петог нивоа најниже пензије,  док је пензију у већем износа од  просјечне пензије (592,30 КМ) примио 162.071 корисник.

    Фонд:

     

    Поштовани,

    У вези са Вашим упитом везано за преплату пензије по основу неблаговременог пријављивања чињенице смрти корисника, у наставку меила дајемо одговоре на Ваша питања како слиједи:

    Због рада на теми, замолио бих Вас за одговоре на питања:

    1. Колико је новца исплаћено из Фонда током девет или десет мјесеци ове
      године (у зависности које податке имате) по основу пензија за лица која су
      преминула, а породице нису пријавиле смрт на вријеме и колико је покренуто
      поступака због претплате пензије.

    Фонд: У периоду јануар-октобар 2023. године, од садашњих укупно 281.202 корисника права на пензију, код укупно 59 корисника дошло је до преплате пензије усљед неглаговременог пријављивања чињенице смрти корисника. По том основу дошло је до преплате пензије у укупном износу од 45.784,58 корисника. У свим случајевима преплате, по наведеном основу, покренути су поступци поврата неприпадајућих средстава на три начина регулисаним правним прописима: захтјеву исплатним банкама за поврат неприпадајућих пензија, сарадњи са насљедницима у оставинском поступку  и судском-парничном поступку пред надлежним судом. Много више су заступњена прва два наведена начина у односу на судско одлучивање.

    1. У ком су року, према Закону, породице дужне пријавити смрт?

    Фонд: Сходно одредбама члана 140. Закона о ПИО, обавеза је корисника (у овом случају наследника и др.) да у року од 30 дана од дана настанка пријави Фонду сваку чињеницу која је од утицаја на коришћење односно  обим права. Прописом је  герулисано да лице  коме је на терет Фонда ПИО извршена исплата на коју није имао право по закону, обавезно је да врати Фонду примљени износ пензије.

    1. Раније је највећи проблем био са корисницима који живе у иностранству,
      али не и са онима у Српској. Да ли је и данас таква ситуација?

    Фонд: И сада је много већи број преплата усљед смрти корисника и неблаговременог пријављивања чињенице смрти које се односе  на кориснике са пребивалиштем ван Републике Српске.

    Фонд од раније са Министарством управе и локалне самоуправе Републике Српске има потписан Споразум о кориштењу података из друге копије Матичне књиге умрлих (МКУ) о размјени података  о чињеници смрти, док са  Фондовима или Заводима за ПИО држава у окружењу има потписане Споразуме о размјени података и Техничке протоколе о размјени података о чињеници смрти, којима се предупређују овакве појаве. Такви споразуми не постоје са другим државама у иностранству, осим држава насталих на подручју бивше СФРЈ, па је тако већи број преплата код корисника који су имали пребивалиште ван Републике Српске, односно да се то односи најчешће на случајеве смрти корисника у даљем иностранству. И поред наведене законске норме о обавези пријављивања сваке чињенице од утицаја на првао или обим права дешавају се појединачни случајеви  када породица или сродници надлежним органима не пријаве благовремено чињеницу смрти умрлог корисника. Таквих случајева знатно је мањи број него што је било  у ранијем периоду, те се онда и не ради о средствима у већем износу, која се морају надокнадити Фонду, како закон и дефинише, јер се ради о јавним средствима.

    Према Вашем допунском, односно накнадном питању, од 10.11.2023. године, о броју таквих случајева и износу преплаћених средстава, по овом основу, у претходном периоду  наводимо да је, према евиденцијама Фонда, таквих случајева у периоду јануар-децембар 2022. године било 76 са износом 84.704,66 КМ, а у периоду јануар-децембар 2021. године  50 случајева са износом 93.202,99 КМ, за које је, до сада,  у највећем броју извршен поврат средстава  од стране  насљедника умрлог корисника пензије, како прописи и омогућавају.

    Независне новине – Пензије остварене прије 30.04.1992. године

    Фонд:

     

    Поштовани,

    Поводом Вашег упита, од 09.11.2023. године, о броју корисника права на пензију који су остварили право на пензију са 30.04.1992. године на подручју садашње Федерације БиХ, а исплату пензије врши Фонд ПИО Републике Српске, као и броју умрлих предратних корисника достављамо  одговор  на Ваша питања како слиједи:

    1. Колико тренутно Фонд ПИО Републике Српске исплаћује пензија за пензионере који су пензије остварили до 30.04.1992.године на подручју које сада припада Федерацији БиХ.

    ФондДанас, односно са 31.10.2023. године Фонд ПИО Републике врши исплату за 7.929 корисника пензије који су право на пензију остварили на подручју садашње Федерације БиХ, закључно са 30.04.1992. године, а које би према универзалном принципу исплате пензије према мјесту  последњег осигурања требало да врши Федерални завод ПИО/МИО, због чега је Фонд ПИО Републике Српске априла 2005. године покренуо тужбу за преузимање на исплату пензије код другог носиоца осигурања тј. Федералног завода ПИО/МИО, према мјесту остварења пензије, као и новчаном обештећењу за исплаћене пензије које је таквим околностима  вршио Фонд ПИО Републике Српске.

    1. Колико је до сада Фонд ПИО РС исплатио новца по том основу?

    Фонд: Од априла 2005. године, када је од Фонда ПИО Републике Српске поднесена прва тужба према Општинском суду у Мостару, према сједишту Федералног завода, Фонд ПИО Републике Српске за исплату пензија предратним корисницима, закључно са 31.10.2023. године, исплатио је 1,449.377.602,95 КМ (1,44 милијарду КМ).

    1. Колико је таквих пензионера умрло, а да никада није дочекало исплату пензије коју су до споменутог датума стекли у ФБиХ?

    Фонд: Од укупно 38.000 предратних  корисника, колико их је било у априлу 2005. године када је поднесена тужба, који су  са 30.04.1992. године остварили право на пензију на подручју садашње Федерациие БиХ, данас, тј. са 31.10.2023. године, преостало је 7.929 живих корисника. То значи да је у наведеном периоду 30.071 предратни корисник преминуо. За исплату њихових пензија Фонд ПИО Републике Српске данас на мјесечном нивоу (октобар 2023.године) издваја 4.179.779,29 КМ.

    Фонд:

     

    Поштовани,

    Поводом Вашег упита достављеног путем е-маила, достављамо Вам одговоре како слиједи:

    1. Од укупног броја пензионера колико је оних који имају већу пензију од 1.500 КМ и из којих су то области?

    Одговор: Према подацима за исплату пензије за август 2023. године, за 1.900 корисника права се врши исплата пензије у износу већем од 1.500 КМ, и то за 1.837 корисника у Републици Српској, за 38 корисника у Републици Србији, за 11 корисника у Федерацији БиХ, за 10 корисника у Хрватској, за два корисника у Црној Гори и за по једног корисника у Канади и Аустралији. Ријеч је о корисницима који су своја права остварили радећи у области телекомуникација, банкарском сектору, сектору безбједности, здравству, високом образовању, индустрији…

    1. Колико је оних са минималним пензијама у РС и колико је у овом тренутку пензионера тачно у Српској?

    Одговор: Исплата пензије за август 2023. године извршена је за укупно 280.472 корисника, од чега за 225.720 у Републици Српској и за 54.753 ван Републике. Исплата најниже пензије врши се у пет нивоа, зависно од дужине пензијског стажа, и износи:

    – пензијски стаж до 15 година 275,29 КМ – 18.563 корисника;

    – пензијски стаж од 15 до 20 година 330,37 КМ – 11.173 корисника;

    – пензијски стаж од 20 до 30 година 385,44 КМ – 21.635 корисника;

    – пензијски стаж од 30 до 40 година 440,55 КМ – 15.197 корисника;

    – пензијски стаж 40 година и више 550,69 КМ – 10.499 корисника.

    Исплата најниже пензије врши се за укупно 77.067 корисника.

    Фонд:

     

    Поштовани,

    Поводом Вашег упита, достављеног путем е-маила дана 31.08.2023. године, достављамо Вам тражене податке, закључно са 31.07. 2023. године, који обједињују одговоре на Ваша питања која слиједе:

    1. Који је тачан број корисника Фонда? Колико их прима старосну, колико инвалидску, а колико насљедну пензију?

    Одговор: Исплатом пензије за мјесец јул 2023. године обухваћено је укупно 279.919 корисника права, од чега је 225.183 са пребивалиштем у Републици Српској, а ван Републике Српске 54.736 корисника права.

    Старосну пензију прима: 172.601 корисник (61,66%),

    Породичну пензију прима: 72.088 корисника (25,75%) и

    Инвалидску: 35.055 корисника (12,52%).

    У склопу осталих права, у која улази право новчане накнаде за помоћ и његу другог лица и новчана помоћ за тјелесно оштећење : 175 (0,06%) корисника.

    2. Који је најстарији, а који најмлађи корисник пензије?

    Одговор: Најстарији корисник тренутно је О.Ђ. рођен 1920. године, са подручја Крајине, који као 103-годишњак прима ивалидску пензију. Најмлађи корисник је такође у категорији инвалидске пензије- Б.С. рођен 1999. године. Овај 24-годишњи корисник права, такође је са подручја Крајине.

    3. Колика је просјечна пензија у Републици Српској, која највећа, те која најмања?

    Одговор: Просјечна пензија за јул износи 540,46 КМ и чини 42,09%  просјечне плате у Републици Српској. Износ најниже пензије за стаж oд 40 и више година je 550,69 КМ и чини 42,88% просјечне плате у Републици Српској. За пуни стаж осигурања од 40 година просјечна пензија за јул износи 805,50 КМ,  што чини  62,65 % од просјечне плате у Републици Српској. Износ највише пензије за јул у Републици Српској је 2.894,64 КМ.

    4. Број пензионера и број радника у Бањалуци на крају сљедећих година, за сваку годину појединчно: 2020, 2021, 2022?

    Одговор: Филијала Бањалука броји :

    2020. – 77.889 корисника права и 135.612 осигураника,

    2021. – 78.321 корисника права и 139.670 осигураника,

    2022. – 79.241 корисника права и 142.539 осигураника.

    5. Број пензионера и број радника у Приједору на крају сљедећих година, за сваку годину појединачно: 2020, 2021, 2022?

    Одговор: Филијала Приједор броји:

    2020. – 25.139 корисника права и 24.773 осигураника,

    2021. – 25.228 корисника права и 25.304 осигураника,

    2022. – 25.503 корисника права и 25.141 осигураника.

    6. Број пензионера и број радника у Добоју на крају сљедећих година, за сваку годину појединачно: 2020, 2021, 2022?

    Одговор: Филијала Добој броји:

    2020. – 32.035 корисника права и 40.630 осигураника

    2021. – 32.257 корисника права и 40.506 осигураника

    2022. – 32.642 корисника права и 41.045 осигураника

    7. Колико имате корисника пензије ван граница Републике Српске? Које су то земље? Која је највећа, а која најнижа оваква пензија?

    Одговор: Корисника права на пензију  са пребивалиштем ван Републике Српске је 54.736, у 30 земаља (Холандија, Белгија, Црна Гора, Чешка, Швајцарска, Француска, Русија, Аустралија, Хрватска, Србија, Македонија, Данска, Мађарска, Њемачка, Италија, Канада, Украјина, Финска, САД, Норвешка, Велика Британија, Аустрија, Шведска, Шпанија, Словенија, Пољска, Луксембург, Словачка, Исланд и Федерација БиХ, као други ентитет у БиХ).Највећи број корисника  са пребивалиштем ван Републике је у; Србији – 21.085, Хрватској:13.821 и Федерацији БиХ 12.197,Црној Гори 1.680, Аустрији 1.813, Њемачкој 1.261…).

    Најнижа пензија за корисника из ове категорије износи 275,29, а највећа  исплаћена пензија за корисника ван Републике Српске износи 2.617,50КМ (исплата се врши у Србији).

    8. Колико пензионера у Републици Српској тренутно ради? Да ли се тај број повећава или смањује у односу на претходне године?

    Одговор: Повећава се број корисника права који раде, односно као корисници права на пензију имају истовремено и статус осигураника, што је регулисано правним прописима, и то да је 31.12.2022. године било 6.534 корисника права који су имали истовремено и статус корисника. На дан  31.12.2021. године  било је 5.607 корисника који имају и статус осигураника, док је 31.12.2020. године било 4.600 корисника са истовременим статусом осигураника.

    На дан 31.31.07.2023. године било  је  7.924 корисника права који  су имали и статус осигураника, од којих је  7.386 корисника старосне и 538 корисника инвалидских пензије.

    9. Колико је тренутно потребно новца за исплату пензије?

    Одговор: За исплату пензије за јул потребно је 133,51 милион  КМ у нето износу, односно 135,16 милиона КМ у бруто износу.

    10. Колико износе најниже пензије за стаж до 15 година, 15-20, 20-30, 30-40 и више година и колико корисника прима сваку од њих?

    Одговор:  Влада Републике Српске донијела је Одлуку о одређивању износа најниже пензије којом су дефинисани износи најниже пензије у смислу члана 85. Закона о пензијском и инвалидском осигурању, почев од 01. јануара 2023. године како слиједи:
    – за стаж до 15 година најнижа пензија износи 275,29КМ и таквих је 18.514 корисника  права-први ниво најниже пензије,
    – за стаж од 15 до 20 година најнижа пензија износи 330,37КМ и таквих је 11.091 корисника  права-други ниво најниже пензије,
    – за стаж од 20 до 30 година најнижа пензија  износи 385,44КМ и таквих је 21.567 корисника права-трећи ниво најниже пензије
    – за стаж од 30 до 40 година најнижа пензија износи 440,55КМ и таквих је 15.163 корисника права-четврти ново најниже пензије, и
    – за стаж преко 40 година најнижа пензија износи 550,69КМ и таквих је 10.456 корисника права-пети ниво најниже пензије.

    Фонд:

     

    Поштовани,

    У вези са Вашим дописом од 31.08.202. године, путем е-маила, а везано за Измјене и допуне Одлуке о начину реализације пакета енергетске подршке енергетски сиромашним потрошачима (“Службени гласник Републике Српске” број: 66/23) достављамо  Вам одговор како слиједи:

    Сходно наведеној Одлуци о енергетској подршци  везано за категорију  корисника права на пензију Фонд ПИО Републике Српске, као један од носилаца обавезе у том пројекту, обезбиједио је, на основу властитих евиденција, све потребне податке о корисницима пензије чији износ примања не прелази 1/2 просјечне плате у Републици тј. до 350 КМ.

    Утврђено је да је таквих корисника пензије (осим сразмјерне) који, сходно одредбама Одлуке  имају право на ову врсту подршке 33.543. Такође Фонд ПИО Републике Српске је путем 62 Центра за социјални  рад, из свих општина у Републици Српској, доставио спискове корисника из области социјалне заштите, дјечије заштите, борачких категорија и корисника по јавном позиву, који су укрштани/упаривани са списком корисника права на пензију како не би дошло до дуплирања у кориштења подршке по два основа.

    На 35. сједници Владе Републике Српске од 31.08.2023. године Влада је прихватила  Информацију о реализацији пакета енергетске помоћи енергетски сиромашним потрошачима. Након свих  спроведених процедура утврђен је списак од укупно 67.731 корисника којима ће бити додијељена енергетска подршка у појединачном износу од 476,46 КМ,  након чега слиједе завршне активности на потпуној реализацији пакета енегретске подршке енергетски сиромашним  потрошашима. За  спровођење ове одлуке задужени су Министарство здравља и социјалне заштите, Министарство рада и борачко-инвалидске заштите, Министарство финансија и Фонд ПИО Републике Српске.

    (За више детаља погледати сајт Владе Републике Српске, Извјештај са одржане 35. сједнице Владе Републике Српске од 31.8.2023. године).

    РТРС ЈП:

    Позив осигураницима за комплетирање документације за остваривање права на пензију у 2023. и 2024. години

    Фонд:

     

    Поштовани,

    Поводом Вашег упита достављеног путем е-маила 26.07.2023. године, везано за потраживања Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске, од уплатилаца доприноса, по основу доприноса за пезијско и инвалидско осигурање, са 31.03.2023. године, достављамо Вам одговоре на питања како слиједи:

    1. Молим вас да нам одговорите колико Фонд ПИО Републике Српске, по вашим посљедњим информацијама, укупно потражује по основу доприноса.

    Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске на дан 31.03.2023. године укупно потражује по основу доприноса 476.051.255 КМ. Од наведеног износа потраживања од јавних здравствених установа износе 145,63 милиона КМ, приватних предузећа 126,87 милиона КМ, самосталних дјелатности 94,20 милиона КМ, акционарских друштава 46 милиона КМ, предузећа чији је већински власник држава 29,73 милиона КМ, предузећа чији је оснивач/власник општина 9,72 милиона КМ, удружења грађана, спортских клубова 8,10 милиона КМ, предузећа из кожарско-текстилне индустрије 4,57 милиона КМ и др. У односу на упоредни период, односно 31.03.2022. године, када су укупна потраживања по основу доприноса износила 482.716.345 КМ, у 2023. години су мања за 6,66 милиона КМ. Од наведеног износа укупних потраживања, 112.40 милиона КМ односи се на обавезе које су послодавци репрограмирали код Пореске управе Републике Српске, односно Министарства финансија Републике Српске.

    1. Колико се од тога односи на активне пореске обвезнике, а колико на оне који су у стечају?

    Од укупног износа потраживања Фонда по основу доприноса на предузећа над којима је покренут поступак стечаја или ликвидације односи се 86,10 милиона КМ, док се на остале пореске обвезнике односи 389,95 милиона КМ.

    1. Колики је дуг јавних здравствених институција?
    2. Колико је дуг само приватног сектора?

    Од укупно 476.051.255 КМ потраживања Фонда по основу доприноса, на јавне здравствене установе се односи 145,63 милиона КМ, а на приватна предузећа/ДОО се односи 126,87 милиона КМ. Уколико говоримо о комплетном приватном сектору (акционарска друштва, самосталне дјелатности, друштва за ограниченом одговорношћу…) онда би њихов дуг износио 283.943.705 КМ).

    Фонд:

     

    Поштовани,

    Поводом Вашег упита достављеног путем е-поште, везано за кориснике права на пензију тзв. стогодишњаке, достављамо Вам одговор како слиједи:

    1. Колико има пензионера у Српској који су старији од 100 година? Колико их је старијих од 80, а колико од 90 година?

    Одговор: Када су у питању корисници права на пензију Фонда за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске који су старији од 100 година, таквих је укупно 36. Корисника права који на данашњи дан имају више од 90 година, је укупно 4.217, док је корисника пензије старијих од 80 година живота 45.558.

    1. На којим пословима су пензионери који су превалили десету деценију живота зарадили пензију?

    Одговор: Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске у Матичној евиденцији не води  податак о радном мјесту на коме је корисник права на пензију у претходном периоду радио.

    1. Можете ли издвојити три ‘’рекордера’’ када је у питању дужина пензионерског стажа? Колико дуго те особе примају пензију и колико новца је свакој понаособ укупно исплаћено по том основу?

    Одговор: Када су у питању корисници права који најдужи временски рок остварују право односно користе пензију у евиденцијама Фонда забиљежено је да у томе предњачи 92-годишни корисник З.М. са подручја Бирча, који статус корисника породичне пензије има пуних 73 године тј. од 1950. године, након смрти родитеља који је личну пензију користио пет година. Потом слиједи 78-годишњи корисник Р.З. са подручја Крајине, који је корисник породичне пензије од 1952. године, након смрти родитеља, док је, у погледу дужине временског периода кориштења пензије, трећи по реду корисник П.М. такође  са пребивалиштем на подручју Крајине, који је корисник породичне пензије од 1958. године. Личну-инвалидску пензију најдужи период у трајању од 1958. године користи 93-годишњи корисник, такође из  Крајине.

    У погледу навршених година живота најстарији корисници су: О.Ђ. са пребивалиштем на подручју Крајине, рођ. 01. јануара 1920. године, потом корисник К.С. рођ. 1920. године са пребивалиптем на подручју Подриња и корисник М.Е. рођ. такође 1920. године, са пребивалиштем на подручју Крајине.

    Везано за износ исплаћених средстава по основу пензије, појединачно, то питање је у домену личних информација  односно личних података, који се као такви не могу  давати или преностити трећој страни, што би представљало незаконито поступање. Генерално, обим права сваког корисника, према одредбама Закона о пензијском и инвалидском осигурању, у непосредној је зависности од дужине пензијског стажа осигураника и висине плата и основица осигурања на које је плаћен допринос за пензијско и инвалидско осигурање.ј

    1. За колико пензионера укупно Фонд ПИО исплаћује пензије и колико је новца потребно на мјесечном нивоу?

    Одговор: Према подацима за мјесец јун 2023. године исплата се врши за 279.328 корисника, од којих 224.898 са пребивалиштем у Републици Српској и 54.430 ван Републике. За исплату јунске пензије било је неопходно 133,28 милиона КМ у нето односно 134,93 милиона КМ у бруто износу.

    Фонд:

     

    Поштовани,

    Поводом Вашег упита, путем е-маила, везано за законске услове за остваривање права на пензију, валоризовање стажа оствареног на подручју двије државе као и просјечној пензији у Републици Српској достављамо Вам одговор како слиједи:

    1. Обраћам Вам се као новинарка портала Nova.rs из Београда, са молбом за неколико информација које су ми потребне за текст. Колико је неопходно да, минимално, грађанин има радног стажа да би остварио право на одлазак у пензију?

    Одговор: Правним прописима, односно одредбама члана 41. и 42. Законом о пензијском и инвалидском осигурању (‘’Службени гласник Републике Српске’’ број: 134/11, 82/13, 103/15, 111/21,15/22 и 132/22) прописано је да осигураник има прво на старосну пензију  када  наврши 65 година живота  и најмање 15 година стажа осигурања. Потом, осигураник који нема навршених 65 година живота прво на старосну пензију може остварити када наврши 60 година живота и 40 година пензијског стажа  и осигурагник жена која нема навршених 65 година живота  има право  на старосну пензију када наврши 58 година живота и 35 година стажа осигурања.

    1. Да ли грађанин са пет година стажа има право на било какав вид пензије?

    Одговор: Законом је прописано да осигураник има право на инвалидску пензију под условом да до настанка инвалидности има пет година стажа осигурања или десет година пензијског стажа (пензијски стаж обухвата стаж осигурања, стаж са увећаним трајањем и  посебан стаж у двоструком трајању).

    Осигураник до навршених 35 година живота има право на инвалидску пензију под условом да до настанка инвалидности има двије године стажа осигурања.

    1. Уколико држављанин Србије код вас стекне пет година радног стажа, да ли је могуће тај стаж повезати са стажом у Србији?

    Одговор: Према одредбама Споразума о социјалном осигурању између БиХ и СРЈ, који је на снази од почетка 2002. године, и законским прописима у области пензијског и инвалидског осигурања стаж осигурања остварен на подручју Републике Српске, код Фонда ПИО Републике Српске као носиоца осигурања, сабира се стажом осигурања оствареним на подручју Републике Србије, код Републичког фонда ПИО Србије, као носиоца осигурања, при чему се, у одговарајућем поступку, тај стаж између носилаца осигурања претходно потврђује на Обрасцу БиХ/СРБ-205.

    1. Колика је код вас просечна пензија? И, која је формула за израчунавање висине пензије?

    Одговор: Просјечна пензија у Републици Српској износи 540,18 КМ (277,01 Е) и чини 42,70% просјечне плате у Републици Српској, док пензија за пуни стаж осигурања од 40 година износи 803,33 КМ (411,96 Е) и чини 63,50% просјечне плате у Републици. Формула за израчунавање износа пензије односно висина старосне пензије одређује се тако што се лични бодови осигураника помноже са вриједношћу општег бода на дан остваривања права (вриједност општег бода, након усклађивања пензија од 01.01.2023. године, износи 18,114009). Лични бодови осигураника утврђују се множењем личног коефицијента осигураника (износ плата) и његовог пензијског стажа (исказује се бројчано и свака година рачуна се као 1). Годишњи лични коефицијент је лимитиран и не може износити више од 4.

    Фонд за пензијско и инвалидско осигурање Републике Српске пружа сигурност грађанима кроз остваривање права на пензијско и инвалидско осигурање. Наша мисија је обезбјеђење стабилности и квалитета живота за садашње и будуће кориснике.

     

    ISO 9001 CH10/0762.00; ISO 27001 HU12/6477; ISO 45001 CH19/1017.00; JIB 4400411170007
    Регистарски уложак бр. MBS 3-92 Окружни привредни суд у Бијељини; Матични број 1834134

    Фонд ПИО РС, 2024.
    Информације и подаци са овог сајта могу се користити уз изричито навођење извора и имена Фонда (Закон о ауторском и сродним правима – “Службени гласник БиХ”, број: 63/10)